za vlast
nedeqa28.oktobar2012.
c m y
dnevnik
ZA PO QO PRI VRE DU I FUNK CI O NER DE MO KRAT SKE STRAN KE
3
KARMA KOMA
za vlast
Sa jam ska `u pa ni ja
M
– Srbija ima veliki problem l A kako gledate na najavu Re~ je o oko 30 hiqada hektara zeministra Dinki}a o ustupawu mqi{ta u Vojvodini koje je prakjer ova Republi~ka vlada nema poqoprivrednog zemqi{ta u ti~no van zakona, jer se ne dozvokonzistentnu politiku, kao {to Vojvodini bez tendera izve- qava nikom, pa ni Razvojnoj banci ne vidimo ni ko je vodi: da li presnom {eiku iz Saudijske Ara- Vojvodine, da naplati svoja potramijer koji je i ministar policije, bije, ~emu su se usprotivila i `ivawa od tih preduze}a. Tako|e, ili vicepremijer koji je i miniudru`ewa poqoprivrednika? ne mo`e se ni prejudicirati kolistar vojni; ili, pak, imamo “{e– Imao sam sastanak s najve}im ki }e biti zakup zemqi{ta i mora stojanuarsku diktaturu”. Mi, zaudru`ewima poqopriverdnih pro- se po{tovati princip jednakosti, pravo, ni ne znamo kako ova Vlada izvo|a~a iz Vojvodine i funkcioni{e, i u tom oni su uglavnom ve} reasuludom slawu razliMo ra se po {to va ti prin cip jed na ko sti, govali na takvu najavu. ~itih poruka o Evropod n o s no da sva k o ima pra v o da za k u p i ili Vlada Vojvodine ne moskoj uniji, naravno da ku pi po qo pri vred no ze mqi {te, ili }e u }emo imati i slu|ene `e, me|utim, da reaguje pro tiv nom sve da se po de li „do go vo rom” gra|ane. Ova Vlada na pri~e rekla-kazala. Jer, iz te Dinki}eve nane ko li ci ni taj ku na, bi lo da su oni Ara pi, {to pre mora da zaujave, sem usmeno javnosti zme jedinstvenu evropKi ne zi, Mon go li ili do ma }i predo~ene ideje, ne vide sku politiku, oko kose nikakvi konkretni je, ina~e, postoji drpredlozi. Ina~e, sama ideja, onako odnosno da svako ima pravo da za`avni konsenzus. Ovako, imamo kako je prezentovana, za mene nije kupi ili kupi poqoprivredno zeporuke koje zbuwuju i na{e gra|aprihvatqiva, a kosi se i sa nekolimqi{te. Ili }e, u protivnom, sve ne i na{e partnere u Evropskoj ko zakona ove zemqe. Ipak, ne mogu da se podeli “dogovorom” nekoliuniji, ali, {to je najgore, i potenda detaqnije komentari{em necini tajkuna, bilo da su oni Aracijalne investitore. Jer, mi mo{to {to nije precizirano. pi, Kinezi, Mongoli ili doma}i. `emo korigovati tu retoriku, ali U svakom slu~aju, ono na ~emu l Ima li Srbija danas pro- time ne}emo vratiti investitore insistiram jeste po{tovawe zakoblem s procesom evropskih in- koji u takvoj {izofrenoj politina. Uostalom, upravo zbog nepotegracija, i u kojoj meri poruke ci ne mogu da prepoznaju ni poli{tovawa zakona imamo apsurdne koje na{i zvani~nici {aqu u ti~ku stabilnost, ni jasan polisituacije s poqoprivrednim zetom pogledu uti~u i na stavove ti~ki ciq i put. I jednostavno }e mqi{tem koje je u vlasni{tvu gra|ana koji se iskazuju kroz nas zaobi}i. preduze}a koja su dospela ste~aj. istra`ivawa javnog mwewa? n Branka Dragovi}-Savi}
o `e{ da ga ogo va ra{, mo `e{ da ga paw ka{, ali ne mo `e{ da ga za o bi |e{, osim na svo ju {te tu. Bar ne ako si od kwi ga i ~i ta wa, ako mi sli{ da u `i vo tu ima i lep {eg i bo qeg pro vo |e wa vre me na od drn da wa po ta sta tu ri ne kog so ko }a la. Na rav no, Sa jam kwi ga: em be o grad ski, em me |u na rod ni, em pe de set i sed mi. A kad je ve} me |u na rod ni, red je i da ima ze mqu - go sta, a ove go di ne to je bi la Ma |ar ska. Ka da je o li te ra tu ri re~, na rav no, gra ni ce dr `a ve ma we su va `ne od gra ni ca je zi ka, to jest, ni je ma |ar ska dr `a va ne go je ma |ar ska kwi `ev nost – sve ono vred no {to se pi {e na ma |ar skom je zi ku – bi la gost Saj ma. Od lu ka da to me bu de ta ko vi {e je ne go is prav na. Ne sa mo za to {to su Ma |a ri na {i su se di, ne go jo{ vi {e za to {to je sa vre me na ma |ar ska kwi `ev nost iz vor bes kraj nih ugod nih sen za ci ja, jed na od naj vred ni jih li te rar nih za jed ni ca Evro pe. Haj de da na bra ja mo, pa do kle stig ne mo: Imre Ker tes, \er| Kon rad, Pe ter Ester ha zi, La slo Dar va {i, Pe ter Na da{, La slo Kra sna hor kai, Ati la Bar ti{, Kri sti na Tot, La slo Ga ra ci, Kri sti jan Gre ~o... Ovo sam na br zi nu pro brao sa mo me |u `i vi ma i ak tiv ni ma, i pre vo |e ni ma na ju `no slo ven ska na re~ ja. Ima ih jo{ po mno go ko ji is pi su ju jed nu od naj `i vqih, naj ra zno vr sni jih, naj in tri gant ni jih kwi `ev no sti ma log, umor nog, po sop stve nom uve re wu pro sve }e nog kon ti nen ta. A kad im jo{ pri bro ji mo voj vo |an ske ma |ar ske pi sce, ni {ta ma we zna ~aj ne i do bre u kon tek stu ce lo kup nog pi sa wa na ma |ar skom je zi ku ne go {to je to ne ka da bio su bo ti~ ki va ga bund Ko sto la wi, do bi ja se Go zba ko ja se ne od bi ja. Osim {to, hm, ta kve Go zbe u prak si, ov de i sa da, ba{ i ne ma. Za {to? Za to {to ni ko ga od na bro ja nih na saj mu ni je bi lo, ma da ov de ima ju i svo je kwi ge i svo je ~i ta o ce, a ne ki su od wih ov de ve} do la zi li, ve} su i do ma }i go sti, li ca ko ja se ne }e mo za ~u di ti da sret ne mo oko Te ra zi ja ili Fu to {ke pi ja ce. A na Saj mu ih ipak ni je bi lo, i to ne za to {to su boj ko to va li nas, ne go za to {to su boj ko to va li sop stve nu dr `a vu, to jest vla du. Ili je ona boj ko to va la wih, ili su se uza jam no ig no ri sa li, na ma je na kon cu i sa svim sve jed no, is hod je isti. Tek, ~i we ni ca je ovo: sve {to smo vi de li na Saj mu kao pred sta vqa we ma |ar ske li te ra tu re i kul tu re sve tlo snim je go di na ma da le ko is pod we ne pra ve vred no sti i zna ~a ja. Ne uma wu je to i ne uni `a va ni na ko ji na ~in one ma |ar ske pi sce ko ji su na Saj mu ipak bi li, a bi lo je i do brih me |u wi ma, ali uma wu je i uni `a va jed nu sjaj nu ide ju, ne {to {to je tre ba lo bi ti fa sci nant nim su sre tom vi {e ne go bli skih kul tu ra. Kad se sa mo se tim go sto va wa kwi `ev no sti por tu gal skog je zi ka od pro {le go di ne: po ja vi lo se ne vi |e no mno go pre vo da, a saj mom ni si mo gao pro }i da se ne sa ple -
te{ o ne kog por tu gal skog ili bra zil skog li te ra tu. A sa da, tek po ne ki pi sac, ali za to be {e i smo tra fol klo ra, i {a hov ska {am pi on ka, i pi ro{ ~i zma i ho su le pe{... Ba{ po me ri jed ne „kul tur ne po li ti ke“, {to bi se re klo. Ko je to „kul tur ne po li ti ke“? One ko ja sto lu je u Pe {ti, na rav no, ali ni je se na ma ov de o tu |em ja du ba vi ti. Gle da ju }i tu tu gu od pro vin ci jal nog i tre }e ra zred nog pred sta vqa wa jed ne ve li ke i mo} ne kul tu re, ni sam mo gao ne po mi sli ti ka ko gle da mo u sop stve nu bu du} nost. Jer, ni smo li mi do bi li ono mad i svog Or ba na i svo je or ban ~i }e, i svoj Fi des i svoj Jo bik, a bog me nam ni na {e 64 `u pa ni je ne fa le, {ta vi {e, ima mo ih u vi {e va ri jan ti? I ne ke od wih ve} su na vla sti, dru ge kao da je su, tre }e sa mo {to ni su. A ima de mo i svo je Te me ri ne, ni je da ih ne ma mo. Ne ma sre }e s vla {}u po pu li zma i kse no fo bi je gar ni ra nih sim bo li~ kim i re al nim na si qem, pa sto lo va li oni u Pe {ti ili u Be o gra du. Ne ma sre }e s an ti e vrop skim, ne li be ral nim i an ti in te lek tu al nim dok tri na ma i prak sa ma. Ma |ar ska li te rar na i in te lek tu al na eli ta to do bro zna i raz u me, i za to je na stra ni su prot noj od te i ta kve vla sti, ba{ kao {to je i ta kva vlast fun da men tal no pro tiv we, te eli te. Ni je to stvar li~ nih od no sa, su je ta i pi zmi kao {to je {to {ta u na {oj blat wa voj pa lan ci, ne go je po sre di na ~el no pi ta we: pro sve }e nost i ba nal no na rod wa {tvo sa svim we go vim de ri va ti u ma ne idu za jed no, ne go su pri rod ni ne pri ja te qi. Iz me |u wih ne ma ni {ta, iz me |u je bri sa ni pro stor. Svo je sam strep we po ve rio pri ja te qi ci, re kav {i joj da, s ob zi rom nas to ku da Sve Ovo ide, la ko mo gu za mi sli ti ka ko, za go di nu ili dve, na {i ugled ni pi sci od bi ja ju da bu du pred sta vqe ni pre ko ove i ova kve dr `a ve Sr bi je ne gde na po qu. Na me ja la se set no: „E, ba{ si na i van, gde ti ov de vi di{ Ker te sa, Kon ra da, Ester ha zi ja? Ve} }e se ovi na {i yep ni ge ni ji ne ka ko u{e mi ti s ovim ska kav ci ma, ni {ta se ne bri ni. I ni {ta im ne }e sme ta ti, i ni ~e ga se ne }e sti de ti ni ga di ti“ I pra vo da vam ka `em, bi }e da je u pra vu. I tu je na{ du go ro~ ni pro blem. Dr `a va mo `e da po klek ne, ali }e se br zo opo ra vi ti ako je kul tur na osno vi ca ja ka, ako je eli ta ozbiq na. I ako ume da ka `e „ne“ i pod ne se kon se kven ce. A ako ni je ja ka i ozbiq na i ni je sprem na da `r tvu je ne ki svoj ma kar i po sve dnev ni in te res? Ni {ta, on da to zna ~i da ste u }i ri li~ no or ba ni zo va noj Sr bi ji 2012, i ne ka vam je Sve vi {wi na po mo }i. n Teofil Pan~i}
ISTO RI ^AR KA LA TIN KA PE RO VI] ZA „DNEV NIK” O KO SO VU, EVROP SKOM PU TU SR BI JE, AK TU EL NOJ PO LI TI CI...
Po vra tak u var var stvo e vidim re{enost i ne vidim osnove za politi~ki kompromis u Srbiji oko toga {ta i kako daqe kad je u pitawu re{avawe kosovskog pitawa. Skepti~na je, dakle, istori~arka dr Latinka Perovi} prema velikim re~ima odli~nika vlasti i wihovim tajnim platformama, koliko i prema mogu}nosti da se na kraju do|e do povoqnog re{ewa. Jer se, ka`e, zapravo tra`e re{ewa koja su nekompatabilna s realno{}u. I daqe imamo devetnaestovekovni pogled na Kosovo, ako ne i – sredwevekovni, i otvoreno potcewujemo promene koje su se tamo dogodile godinama unazad. – Govorimo kao da se tamo ni{ta nije dogodilo, a oni ve} imaju svoju istoriju. Posle sukoba do{lo je do smene generacija, postoji veliki broj mladih i obrazovanih qudi, i to je ta pripremqena politi~ka elita kakva se gradila u Crnoj Gori pre sticawa nezavisnosti. Dosta je i `ena u politici, ali, s druge strane, postoji i taj nemali problem kriminalizacije dru{tva, kao jednog od nekoliko procesa koji se odvijaju na Kosovu – ka`e dr Perovi} u razgovoru za „Dnevnik”. O Kosovu govori i na osnovu neposrednog iskustva koje je stekla borave}i me|u tamo{wim Albancima, ali i u srpskim enklavama. Qudi u enklavama, otkriva, sami ka`u da vi{e ne mogu da ignori{u kosovske institucije, jer se u wima prave zakoni koji se primewuju na teritoriji Kosova, i da od tih institucija o~ekuju re{ewa za pitawa poput zapo{qavawa, le~ewa, {kolovawa... To su za wih stvarni problemi i oni, napomiwe dr Perovi}, ne mogu da ~ekaju da se promeni status Kosova „i da to~ak istorije krene
N
unazad da bi se po~elo s re{avawem tih pitawa“. – Taj kompromis koji izostaje u Srbiji ti~e se upravo regulisawa prava srpske mawine na Kosovu – isti~e istori~arka. Kosovski mit je deo na{e svesti i on }e, tvrdi dr Perovi}, opstati i pored nezavisnog Kosova, zato {to je s wim skop~ana istorija, crkva, poetika i kultura srpskog naroda, ali taj mit se, dodaje, devalvira teolo{kim shvatawem istorije, po kojem je ne{to jednom bilo na{e, pa smo ga izgubili pa ponovo povratili posle 600 godina.
– U tome veliku odgovornost snose politi~ari, ali ni{ta mawe i sama Crkva, jer svi zajedno uporno govore da ne mo`emo u Evropu po cenu da izgubimo Kosovo. Kako da ga izgubimo, pa ono ve} ima neki svoj suverenitet za koji se bori i ima neku svoju istoriju! I {ta uop{te zna~i to „i Evropa i Kosovo“, pita dr Perovi}. Jer, i Kosovo ima, ka`e, tendenciju stremqewa ka EU, kao uostalom i ~itav ovaj region, s tim {to nas od tog regiona mogu da odvoje razli~ite perspektive: ako mi odlu~imo da ne `elimo u Evropu, a drugi to `ele, mi }emo postati inkompatabilni s tom istom Evropom. Evropska unija, istina, prolazi kroz krizu ali, uverena je dr Perovi}, od svoje strategije pro{irewa, i pored jewavaju}eg entuzijazma, ne}e odustati. – Ujediwena Evropa je jedna od najve}ih ideja ne samo 20. veka. Ona je nastala na ru{evinama Evrope nakon Drugog svetskog rata i wen ciq je bio
da obezbedi mir u Evropi, kroz zajedni~ko tr`i{te, brigu o qudskim pravima i relativizaciju granica. I to su vrednosti od kojih Evropa ne}e lako odustati. Ali, ako i do|e do wenog rastakawa, na gubitku }e biti svaki onaj narod koji u tom procesu nije u~estvovao. Jer, oni koji su ga iskusili bi}e bogatiji za to iskustvo, i vi{e ne}e dozvoliti ratove u Evropi i samim tim wenu varvarizaciju. Zato je ta ideja toliko va`na. Sa gospo|om Perovi} sam razgovarao nakon novosadske tribine posve}ene Radomiru Konstantinovi}u; u razgovoru smo se, prirodno, dotakli i wegovog epohalnog dela „Filosofija palanke“ i pitawa kako Srbija izlazi na kraj sa svojom slo`eno{}u, koja je, iz vizure palana~kog duha – ve~iti izvor nesigurnosti. Da li je Srbija danas, upravo zbog svoje slo`enosti, toliko izlo`ena unutra{wim sukobima? – Ako gledamo savremeno javnu scenu, ono {to meni najvi{e smeta je upro{}avawe koje nas neminovno vodi u demagogiju i voluntarizam. Neke stvari su objektivno slo`ene. Mi smo nerazvijeno dru{tvo, narod koji je nekada pripadao jednoj slo`enoj zajednici, i to je ostavilo dalekose`ne posledice pre svega na `ivot qudi, na stepen civili-
Tra `e se ~u do tvor ci U osvrtu na politi~ki `ivot u Srbiji, dr Perovi} isti~e da se na izborima ne nude konkurentski programi, ve} da umesto toga postoji samo strast za smewivawem. Nema konkurentskih programa ili se oni nemu{to artikuli{u, nema novih ideja i sve je podre|eno smeni vlasti. A po{to se u toj orijentaciji profili{e i bira~ko telo, onda se od politi~ara koji se istovremeno kritikuje tra`i nemogu}e – da budu ~udotvorci, zakqu~uje dr Perovi}.
zovanosti – mi smo se, na neki na~in, vratili u varvarstvo, ako gledate skalu socijalne patologije, gotovo endemsko siroma{tvo, odsustvo tolerancije... To su neke slo`enosti koje ne mo`ete da re{ite prostim obe}awem da }e do}i nova vlast koja, kao prvo, nema uvida u tu slo`enost, a, kao drugo, nije spremna da u|e u razloge te slo`enosti bez kojih ne mo`emo ni sagledati perspektivu dr`ave. Vlast koja crpi legitimitet na
nom i devastiranom dru{tvu, kakvo je na{e: – Dana{wi svet je slo`en i nu`no je pripremiti se za `ivot u takvom svetu, ukoliko ne `elite da `ivite u nekakvom zbegu – potpuno izolovani. U eri novih tehnologija i novih saobra}ajnih mogu}nosti, neophodno je postojawe svesti da lako mo`ete biti zaobi|eni, da ostajete zatvoreni prostor koji }e se kuvati u sopstvenom sosu, koji ne}e imati mogu}nost
Ide o lo {ki re vi zi o ni zam Kao istori~arka, dr Perovi} se ne protivi istorijskim revizijama jer su one konstante istorijske nauke. One bi, dakako, trebalo da dolaze kao posledice novih saznawa, novih uvida u istorijske izvore, i ti procesi postoje u Srbiji ali su malobrojni. Dr`ava ih, ka`e, potiskuje jer su suprotni wenoj politici – zapravo strana~koj politici onih kojih trenutno vladaju. I otuda takva vrsta revizija uvek dolazi posle smena vlasti. To je zapravo ideolo{ki revizionizam: nastojawe da se izmeni pro{lost i da tu izmewenu pro{lost upotrebite za svoje neposredne politi~ke ciqeve. Takvo mewawe pro{losti em nikome do sada nije uspelo, em je vrlo opasno jer stvara velike konflikte u dru{tvu, upozorila je Latinka Perovi}. nezadovoqtvu prethodnom garniturom na vlasti i svoj ceo program ograni~ava na smenu vlasti, ne{to je {to }e ovu zemqu daqe voditi u krizu i poni{tava}e objektivne prirodne razli~itosti. Vojvodina, u tom kontekstu, ima svoje razli~itosti i wena ustavnopravna pozicija uop{te nije slu~ajna – ona je upravo rezultanta tih razli~itosti i poku{aja wihovog kompromisa i su`ivota, isti~e dr Perovi}. Palana~ki duh je autoritativan ali i totalitaran, u smislu da kondenzuje zajednicu oko jedne ideje, to vodi u poku{aj poni{tavawa te prirodne pluralnosti. A to je vrlo opasno, napomiwe, naro~ito u osiroma{e-
da agresiju prema spoqa, ali }e utoliko ja~ati tu unutra{wu agresiju. I ako posmatrate atmosferu danas u na{em dru{tvu, ona je puna tih tenzija a za wihovu eksploziju i nije potreban neki veliki povod. Kakva eksplozija, kako bi se ona manifestovala, pitam dr Perovi}. – Mo`e da bude haoti~na. Mi `ivimo u dru{tvu bez jasne percepcije {ta vaqa ~initi, uz nepostojawe dru{tvenog konsenzusa oko toga gde smo kao dru{tvo, kakvo je na{e okru`ewe, {ta su nam prioriteti. A to je smisao politike u dru{tvu. I u tom smislu. Mi smo se vratili u predmoderno doba. n Denis Kolunyija
c m y
dnevnik
ZA PO QO PRI VRE DU I FUNK CI O NER DE MO KRAT SKE STRAN KE
3
KARMA KOMA
za vlast
Sa jam ska `u pa ni ja
M
– Srbija ima veliki problem l A kako gledate na najavu Re~ je o oko 30 hiqada hektara zeministra Dinki}a o ustupawu mqi{ta u Vojvodini koje je prakjer ova Republi~ka vlada nema poqoprivrednog zemqi{ta u ti~no van zakona, jer se ne dozvokonzistentnu politiku, kao {to Vojvodini bez tendera izve- qava nikom, pa ni Razvojnoj banci ne vidimo ni ko je vodi: da li presnom {eiku iz Saudijske Ara- Vojvodine, da naplati svoja potramijer koji je i ministar policije, bije, ~emu su se usprotivila i `ivawa od tih preduze}a. Tako|e, ili vicepremijer koji je i miniudru`ewa poqoprivrednika? ne mo`e se ni prejudicirati kolistar vojni; ili, pak, imamo “{e– Imao sam sastanak s najve}im ki }e biti zakup zemqi{ta i mora stojanuarsku diktaturu”. Mi, zaudru`ewima poqopriverdnih pro- se po{tovati princip jednakosti, pravo, ni ne znamo kako ova Vlada izvo|a~a iz Vojvodine i funkcioni{e, i u tom oni su uglavnom ve} reasuludom slawu razliMo ra se po {to va ti prin cip jed na ko sti, govali na takvu najavu. ~itih poruka o Evropod n o s no da sva k o ima pra v o da za k u p i ili Vlada Vojvodine ne moskoj uniji, naravno da ku pi po qo pri vred no ze mqi {te, ili }e u }emo imati i slu|ene `e, me|utim, da reaguje pro tiv nom sve da se po de li „do go vo rom” gra|ane. Ova Vlada na pri~e rekla-kazala. Jer, iz te Dinki}eve nane ko li ci ni taj ku na, bi lo da su oni Ara pi, {to pre mora da zaujave, sem usmeno javnosti zme jedinstvenu evropKi ne zi, Mon go li ili do ma }i predo~ene ideje, ne vide sku politiku, oko kose nikakvi konkretni je, ina~e, postoji drpredlozi. Ina~e, sama ideja, onako odnosno da svako ima pravo da za`avni konsenzus. Ovako, imamo kako je prezentovana, za mene nije kupi ili kupi poqoprivredno zeporuke koje zbuwuju i na{e gra|aprihvatqiva, a kosi se i sa nekolimqi{te. Ili }e, u protivnom, sve ne i na{e partnere u Evropskoj ko zakona ove zemqe. Ipak, ne mogu da se podeli “dogovorom” nekoliuniji, ali, {to je najgore, i potenda detaqnije komentari{em necini tajkuna, bilo da su oni Aracijalne investitore. Jer, mi mo{to {to nije precizirano. pi, Kinezi, Mongoli ili doma}i. `emo korigovati tu retoriku, ali U svakom slu~aju, ono na ~emu l Ima li Srbija danas pro- time ne}emo vratiti investitore insistiram jeste po{tovawe zakoblem s procesom evropskih in- koji u takvoj {izofrenoj politina. Uostalom, upravo zbog nepotegracija, i u kojoj meri poruke ci ne mogu da prepoznaju ni poli{tovawa zakona imamo apsurdne koje na{i zvani~nici {aqu u ti~ku stabilnost, ni jasan polisituacije s poqoprivrednim zetom pogledu uti~u i na stavove ti~ki ciq i put. I jednostavno }e mqi{tem koje je u vlasni{tvu gra|ana koji se iskazuju kroz nas zaobi}i. preduze}a koja su dospela ste~aj. istra`ivawa javnog mwewa? n Branka Dragovi}-Savi}
o `e{ da ga ogo va ra{, mo `e{ da ga paw ka{, ali ne mo `e{ da ga za o bi |e{, osim na svo ju {te tu. Bar ne ako si od kwi ga i ~i ta wa, ako mi sli{ da u `i vo tu ima i lep {eg i bo qeg pro vo |e wa vre me na od drn da wa po ta sta tu ri ne kog so ko }a la. Na rav no, Sa jam kwi ga: em be o grad ski, em me |u na rod ni, em pe de set i sed mi. A kad je ve} me |u na rod ni, red je i da ima ze mqu - go sta, a ove go di ne to je bi la Ma |ar ska. Ka da je o li te ra tu ri re~, na rav no, gra ni ce dr `a ve ma we su va `ne od gra ni ca je zi ka, to jest, ni je ma |ar ska dr `a va ne go je ma |ar ska kwi `ev nost – sve ono vred no {to se pi {e na ma |ar skom je zi ku – bi la gost Saj ma. Od lu ka da to me bu de ta ko vi {e je ne go is prav na. Ne sa mo za to {to su Ma |a ri na {i su se di, ne go jo{ vi {e za to {to je sa vre me na ma |ar ska kwi `ev nost iz vor bes kraj nih ugod nih sen za ci ja, jed na od naj vred ni jih li te rar nih za jed ni ca Evro pe. Haj de da na bra ja mo, pa do kle stig ne mo: Imre Ker tes, \er| Kon rad, Pe ter Ester ha zi, La slo Dar va {i, Pe ter Na da{, La slo Kra sna hor kai, Ati la Bar ti{, Kri sti na Tot, La slo Ga ra ci, Kri sti jan Gre ~o... Ovo sam na br zi nu pro brao sa mo me |u `i vi ma i ak tiv ni ma, i pre vo |e ni ma na ju `no slo ven ska na re~ ja. Ima ih jo{ po mno go ko ji is pi su ju jed nu od naj `i vqih, naj ra zno vr sni jih, naj in tri gant ni jih kwi `ev no sti ma log, umor nog, po sop stve nom uve re wu pro sve }e nog kon ti nen ta. A kad im jo{ pri bro ji mo voj vo |an ske ma |ar ske pi sce, ni {ta ma we zna ~aj ne i do bre u kon tek stu ce lo kup nog pi sa wa na ma |ar skom je zi ku ne go {to je to ne ka da bio su bo ti~ ki va ga bund Ko sto la wi, do bi ja se Go zba ko ja se ne od bi ja. Osim {to, hm, ta kve Go zbe u prak si, ov de i sa da, ba{ i ne ma. Za {to? Za to {to ni ko ga od na bro ja nih na saj mu ni je bi lo, ma da ov de ima ju i svo je kwi ge i svo je ~i ta o ce, a ne ki su od wih ov de ve} do la zi li, ve} su i do ma }i go sti, li ca ko ja se ne }e mo za ~u di ti da sret ne mo oko Te ra zi ja ili Fu to {ke pi ja ce. A na Saj mu ih ipak ni je bi lo, i to ne za to {to su boj ko to va li nas, ne go za to {to su boj ko to va li sop stve nu dr `a vu, to jest vla du. Ili je ona boj ko to va la wih, ili su se uza jam no ig no ri sa li, na ma je na kon cu i sa svim sve jed no, is hod je isti. Tek, ~i we ni ca je ovo: sve {to smo vi de li na Saj mu kao pred sta vqa we ma |ar ske li te ra tu re i kul tu re sve tlo snim je go di na ma da le ko is pod we ne pra ve vred no sti i zna ~a ja. Ne uma wu je to i ne uni `a va ni na ko ji na ~in one ma |ar ske pi sce ko ji su na Saj mu ipak bi li, a bi lo je i do brih me |u wi ma, ali uma wu je i uni `a va jed nu sjaj nu ide ju, ne {to {to je tre ba lo bi ti fa sci nant nim su sre tom vi {e ne go bli skih kul tu ra. Kad se sa mo se tim go sto va wa kwi `ev no sti por tu gal skog je zi ka od pro {le go di ne: po ja vi lo se ne vi |e no mno go pre vo da, a saj mom ni si mo gao pro }i da se ne sa ple -
te{ o ne kog por tu gal skog ili bra zil skog li te ra tu. A sa da, tek po ne ki pi sac, ali za to be {e i smo tra fol klo ra, i {a hov ska {am pi on ka, i pi ro{ ~i zma i ho su le pe{... Ba{ po me ri jed ne „kul tur ne po li ti ke“, {to bi se re klo. Ko je to „kul tur ne po li ti ke“? One ko ja sto lu je u Pe {ti, na rav no, ali ni je se na ma ov de o tu |em ja du ba vi ti. Gle da ju }i tu tu gu od pro vin ci jal nog i tre }e ra zred nog pred sta vqa wa jed ne ve li ke i mo} ne kul tu re, ni sam mo gao ne po mi sli ti ka ko gle da mo u sop stve nu bu du} nost. Jer, ni smo li mi do bi li ono mad i svog Or ba na i svo je or ban ~i }e, i svoj Fi des i svoj Jo bik, a bog me nam ni na {e 64 `u pa ni je ne fa le, {ta vi {e, ima mo ih u vi {e va ri jan ti? I ne ke od wih ve} su na vla sti, dru ge kao da je su, tre }e sa mo {to ni su. A ima de mo i svo je Te me ri ne, ni je da ih ne ma mo. Ne ma sre }e s vla {}u po pu li zma i kse no fo bi je gar ni ra nih sim bo li~ kim i re al nim na si qem, pa sto lo va li oni u Pe {ti ili u Be o gra du. Ne ma sre }e s an ti e vrop skim, ne li be ral nim i an ti in te lek tu al nim dok tri na ma i prak sa ma. Ma |ar ska li te rar na i in te lek tu al na eli ta to do bro zna i raz u me, i za to je na stra ni su prot noj od te i ta kve vla sti, ba{ kao {to je i ta kva vlast fun da men tal no pro tiv we, te eli te. Ni je to stvar li~ nih od no sa, su je ta i pi zmi kao {to je {to {ta u na {oj blat wa voj pa lan ci, ne go je po sre di na ~el no pi ta we: pro sve }e nost i ba nal no na rod wa {tvo sa svim we go vim de ri va ti u ma ne idu za jed no, ne go su pri rod ni ne pri ja te qi. Iz me |u wih ne ma ni {ta, iz me |u je bri sa ni pro stor. Svo je sam strep we po ve rio pri ja te qi ci, re kav {i joj da, s ob zi rom nas to ku da Sve Ovo ide, la ko mo gu za mi sli ti ka ko, za go di nu ili dve, na {i ugled ni pi sci od bi ja ju da bu du pred sta vqe ni pre ko ove i ova kve dr `a ve Sr bi je ne gde na po qu. Na me ja la se set no: „E, ba{ si na i van, gde ti ov de vi di{ Ker te sa, Kon ra da, Ester ha zi ja? Ve} }e se ovi na {i yep ni ge ni ji ne ka ko u{e mi ti s ovim ska kav ci ma, ni {ta se ne bri ni. I ni {ta im ne }e sme ta ti, i ni ~e ga se ne }e sti de ti ni ga di ti“ I pra vo da vam ka `em, bi }e da je u pra vu. I tu je na{ du go ro~ ni pro blem. Dr `a va mo `e da po klek ne, ali }e se br zo opo ra vi ti ako je kul tur na osno vi ca ja ka, ako je eli ta ozbiq na. I ako ume da ka `e „ne“ i pod ne se kon se kven ce. A ako ni je ja ka i ozbiq na i ni je sprem na da `r tvu je ne ki svoj ma kar i po sve dnev ni in te res? Ni {ta, on da to zna ~i da ste u }i ri li~ no or ba ni zo va noj Sr bi ji 2012, i ne ka vam je Sve vi {wi na po mo }i. n Teofil Pan~i}
ISTO RI ^AR KA LA TIN KA PE RO VI] ZA „DNEV NIK” O KO SO VU, EVROP SKOM PU TU SR BI JE, AK TU EL NOJ PO LI TI CI...
Po vra tak u var var stvo e vidim re{enost i ne vidim osnove za politi~ki kompromis u Srbiji oko toga {ta i kako daqe kad je u pitawu re{avawe kosovskog pitawa. Skepti~na je, dakle, istori~arka dr Latinka Perovi} prema velikim re~ima odli~nika vlasti i wihovim tajnim platformama, koliko i prema mogu}nosti da se na kraju do|e do povoqnog re{ewa. Jer se, ka`e, zapravo tra`e re{ewa koja su nekompatabilna s realno{}u. I daqe imamo devetnaestovekovni pogled na Kosovo, ako ne i – sredwevekovni, i otvoreno potcewujemo promene koje su se tamo dogodile godinama unazad. – Govorimo kao da se tamo ni{ta nije dogodilo, a oni ve} imaju svoju istoriju. Posle sukoba do{lo je do smene generacija, postoji veliki broj mladih i obrazovanih qudi, i to je ta pripremqena politi~ka elita kakva se gradila u Crnoj Gori pre sticawa nezavisnosti. Dosta je i `ena u politici, ali, s druge strane, postoji i taj nemali problem kriminalizacije dru{tva, kao jednog od nekoliko procesa koji se odvijaju na Kosovu – ka`e dr Perovi} u razgovoru za „Dnevnik”. O Kosovu govori i na osnovu neposrednog iskustva koje je stekla borave}i me|u tamo{wim Albancima, ali i u srpskim enklavama. Qudi u enklavama, otkriva, sami ka`u da vi{e ne mogu da ignori{u kosovske institucije, jer se u wima prave zakoni koji se primewuju na teritoriji Kosova, i da od tih institucija o~ekuju re{ewa za pitawa poput zapo{qavawa, le~ewa, {kolovawa... To su za wih stvarni problemi i oni, napomiwe dr Perovi}, ne mogu da ~ekaju da se promeni status Kosova „i da to~ak istorije krene
N
unazad da bi se po~elo s re{avawem tih pitawa“. – Taj kompromis koji izostaje u Srbiji ti~e se upravo regulisawa prava srpske mawine na Kosovu – isti~e istori~arka. Kosovski mit je deo na{e svesti i on }e, tvrdi dr Perovi}, opstati i pored nezavisnog Kosova, zato {to je s wim skop~ana istorija, crkva, poetika i kultura srpskog naroda, ali taj mit se, dodaje, devalvira teolo{kim shvatawem istorije, po kojem je ne{to jednom bilo na{e, pa smo ga izgubili pa ponovo povratili posle 600 godina.
– U tome veliku odgovornost snose politi~ari, ali ni{ta mawe i sama Crkva, jer svi zajedno uporno govore da ne mo`emo u Evropu po cenu da izgubimo Kosovo. Kako da ga izgubimo, pa ono ve} ima neki svoj suverenitet za koji se bori i ima neku svoju istoriju! I {ta uop{te zna~i to „i Evropa i Kosovo“, pita dr Perovi}. Jer, i Kosovo ima, ka`e, tendenciju stremqewa ka EU, kao uostalom i ~itav ovaj region, s tim {to nas od tog regiona mogu da odvoje razli~ite perspektive: ako mi odlu~imo da ne `elimo u Evropu, a drugi to `ele, mi }emo postati inkompatabilni s tom istom Evropom. Evropska unija, istina, prolazi kroz krizu ali, uverena je dr Perovi}, od svoje strategije pro{irewa, i pored jewavaju}eg entuzijazma, ne}e odustati. – Ujediwena Evropa je jedna od najve}ih ideja ne samo 20. veka. Ona je nastala na ru{evinama Evrope nakon Drugog svetskog rata i wen ciq je bio
da obezbedi mir u Evropi, kroz zajedni~ko tr`i{te, brigu o qudskim pravima i relativizaciju granica. I to su vrednosti od kojih Evropa ne}e lako odustati. Ali, ako i do|e do wenog rastakawa, na gubitku }e biti svaki onaj narod koji u tom procesu nije u~estvovao. Jer, oni koji su ga iskusili bi}e bogatiji za to iskustvo, i vi{e ne}e dozvoliti ratove u Evropi i samim tim wenu varvarizaciju. Zato je ta ideja toliko va`na. Sa gospo|om Perovi} sam razgovarao nakon novosadske tribine posve}ene Radomiru Konstantinovi}u; u razgovoru smo se, prirodno, dotakli i wegovog epohalnog dela „Filosofija palanke“ i pitawa kako Srbija izlazi na kraj sa svojom slo`eno{}u, koja je, iz vizure palana~kog duha – ve~iti izvor nesigurnosti. Da li je Srbija danas, upravo zbog svoje slo`enosti, toliko izlo`ena unutra{wim sukobima? – Ako gledamo savremeno javnu scenu, ono {to meni najvi{e smeta je upro{}avawe koje nas neminovno vodi u demagogiju i voluntarizam. Neke stvari su objektivno slo`ene. Mi smo nerazvijeno dru{tvo, narod koji je nekada pripadao jednoj slo`enoj zajednici, i to je ostavilo dalekose`ne posledice pre svega na `ivot qudi, na stepen civili-
Tra `e se ~u do tvor ci U osvrtu na politi~ki `ivot u Srbiji, dr Perovi} isti~e da se na izborima ne nude konkurentski programi, ve} da umesto toga postoji samo strast za smewivawem. Nema konkurentskih programa ili se oni nemu{to artikuli{u, nema novih ideja i sve je podre|eno smeni vlasti. A po{to se u toj orijentaciji profili{e i bira~ko telo, onda se od politi~ara koji se istovremeno kritikuje tra`i nemogu}e – da budu ~udotvorci, zakqu~uje dr Perovi}.
zovanosti – mi smo se, na neki na~in, vratili u varvarstvo, ako gledate skalu socijalne patologije, gotovo endemsko siroma{tvo, odsustvo tolerancije... To su neke slo`enosti koje ne mo`ete da re{ite prostim obe}awem da }e do}i nova vlast koja, kao prvo, nema uvida u tu slo`enost, a, kao drugo, nije spremna da u|e u razloge te slo`enosti bez kojih ne mo`emo ni sagledati perspektivu dr`ave. Vlast koja crpi legitimitet na
nom i devastiranom dru{tvu, kakvo je na{e: – Dana{wi svet je slo`en i nu`no je pripremiti se za `ivot u takvom svetu, ukoliko ne `elite da `ivite u nekakvom zbegu – potpuno izolovani. U eri novih tehnologija i novih saobra}ajnih mogu}nosti, neophodno je postojawe svesti da lako mo`ete biti zaobi|eni, da ostajete zatvoreni prostor koji }e se kuvati u sopstvenom sosu, koji ne}e imati mogu}nost
Ide o lo {ki re vi zi o ni zam Kao istori~arka, dr Perovi} se ne protivi istorijskim revizijama jer su one konstante istorijske nauke. One bi, dakako, trebalo da dolaze kao posledice novih saznawa, novih uvida u istorijske izvore, i ti procesi postoje u Srbiji ali su malobrojni. Dr`ava ih, ka`e, potiskuje jer su suprotni wenoj politici – zapravo strana~koj politici onih kojih trenutno vladaju. I otuda takva vrsta revizija uvek dolazi posle smena vlasti. To je zapravo ideolo{ki revizionizam: nastojawe da se izmeni pro{lost i da tu izmewenu pro{lost upotrebite za svoje neposredne politi~ke ciqeve. Takvo mewawe pro{losti em nikome do sada nije uspelo, em je vrlo opasno jer stvara velike konflikte u dru{tvu, upozorila je Latinka Perovi}. nezadovoqtvu prethodnom garniturom na vlasti i svoj ceo program ograni~ava na smenu vlasti, ne{to je {to }e ovu zemqu daqe voditi u krizu i poni{tava}e objektivne prirodne razli~itosti. Vojvodina, u tom kontekstu, ima svoje razli~itosti i wena ustavnopravna pozicija uop{te nije slu~ajna – ona je upravo rezultanta tih razli~itosti i poku{aja wihovog kompromisa i su`ivota, isti~e dr Perovi}. Palana~ki duh je autoritativan ali i totalitaran, u smislu da kondenzuje zajednicu oko jedne ideje, to vodi u poku{aj poni{tavawa te prirodne pluralnosti. A to je vrlo opasno, napomiwe, naro~ito u osiroma{e-
da agresiju prema spoqa, ali }e utoliko ja~ati tu unutra{wu agresiju. I ako posmatrate atmosferu danas u na{em dru{tvu, ona je puna tih tenzija a za wihovu eksploziju i nije potreban neki veliki povod. Kakva eksplozija, kako bi se ona manifestovala, pitam dr Perovi}. – Mo`e da bude haoti~na. Mi `ivimo u dru{tvu bez jasne percepcije {ta vaqa ~initi, uz nepostojawe dru{tvenog konsenzusa oko toga gde smo kao dru{tvo, kakvo je na{e okru`ewe, {ta su nam prioriteti. A to je smisao politike u dru{tvu. I u tom smislu. Mi smo se vratili u predmoderno doba. n Denis Kolunyija
